His name is Robert Paulson

Саопштење за јавност
Београд, 24. II 2008.



ИСПРАТИМО СРБИН-А

Двадесет првог фебруара пала је још једна жртва за Крст Часни и Слободу Златну. Зоран Вујовић – Вујке, прогнаник са Косова и Метохије, са непуних 20 година придружио се милионима србских мученика у Небеској Србији.

Херој србске младости Зоран Вујовић биће сахрањен у Новом Саду у уторак, 26. фебруара. Промислом Божијим, управо тога дана Србска Православна Црква прославља утемељитеља јединствене и слободне србске државе, Великог жупана Стефана Немању – Светог Симеона Мироточивог.

Отачаствени покрет Образ позива све слободољубиве Србе и Србкиње да испратимо Зорана Вујовића на починак у Царство Небеско и да покажемо србским душманима да су, по речима Светог владике Николаја, "мртви јачи него живи"!



СВЕ ЗА ОБРАЗ, А ОБРАЗ НИ ЗА ШТА!



Отачаствени покрет Образ
Информативна служба

PUTINOVI PSI

ili

JERKS VS. GEEKS

Imao sam prijatelja. Štono se kaže-iz detinjstva. To bi valjda trebalo da znači da smo u to davno vreme slušali neku sličnu muziku, čitali neke slične knjige, o Deset Zapovesti uglavnom nismo raspravljali, o ženskama valjda jesmo... koliko mogu da se setim. Kao i ja do skora, moj prijatelj je na odsluženju vojne obaveze.

Odmah da kažem, svaka sličnost tu prestaje: moj odlazak u “armiju” je bio čisto “izvlačenje” (bogu hvala na civilnoj službi!), jadikovanje nad gorkom sudbinom u kojoj me “represivni organi” države ovdašnje odvlače od tihog i mirnog naučnog rada, psovanje u sebi što toj istoj državi ovdačnjoj se kao nešto odužujem a u životu mi je ista samo pravila probleme, psovanje u sebi što me ne pustiše na naučni skup u stranoj nam ex-Yu republici, psovanje u sebi zbog ranog ustajanja, psovanje u sebi zbog “slavne” prošlosti naše ponosne armije, psovanje u sebi... pa, i bez razloga. Moj nekadašnji prijatelj je ipak vojsku doživeo malo drugačije, da ne kažem “ozbiljnije”-o civilnoj službi nije ni razmišljao (pa to je uostalom ugrožavanje naše “oružane moći”), smatrao je da time doprinosi odbrani jednog “neotuđivog” dela teritorije, nadao se upoznavanju “pravog života” (prosečnog Srbina, valjda), kontinuitetu sa “slavnom” prošlošću naše ponosne armije, ranom ustajanju, u ex-Yu niti bilo koje druge republike nije ni planirao da ide, radovao se... pa, i bez razloga. Da, moj prijatelj je-patriota.

Bio sam na tzv. “odsustvu”. Moj nekadašnji prijatelj takođe. Našli smo se nekako zajedno: ja, moj nekadašnji prijatelj, naši nekadašnji zajednički prijatelji, i sadašnji prijatelji mog nekadašnjeg prijatelja. Inače, od kako je on postao patriota, ili možda-od kako sam ja prestao da budem patriota kao da smo izgubili teme za razgovor. Ja bih radije pričao o muzici, filmovima, knjigama, ljubavima... On je ipak za “monumentalnije” teme-geopolitika, zavere, “zašto su ti nekrsti razapeli Hrista”, patriotizmima, domaćim “sumnjivim licima” koji instrukcije “možda” dobijaju ne znam ni ja odakle... Tako da kada se nađemo u istom društvu uglavnom ćutimo. Ne ide. Taj neprijatni osećaj kada razgovor zapinje. Mučimo se. Obično s olakšanjem dočekamo kraj susreta glumeći zainteresovanost pri rastanku, uz obavezno “moramo se čuti uskoro” znajući obojica da je u pitanju samo “obećanje ludom radovanje”. Naš poslednji susret nije bio ništa drugačiji. Kao i uvek, odlučio sam da se ne mešam previše u zadovoljstvo razgovora o “velikim” stvarima, koje naravno nisu izostale. Sa svojim sadašnjim prijateljima moj nekadašnji prijatelj je razgovarao-ah, pa o čemu drugom, vođi ni manje ni više, divu sa istoka, bratu-Putinu. I njegovim psima. Zamislite sledeću situaciju: domaćin, moj ex-friend i njegovi patriotski drugari, u kući nijedno žensko (drugarice, devojke, komšike, sestre od tetke... to izgleda u tom društvu postoji samo na nivou misaone imenice), na stolu dvolitarsko “Jelen” pivo i nekakav “mezetluk” i svi su fascinirani susretom gore pomenutog Vladimira i američke štreberke Kondolize Rajs: jeste li videli, kažu, kako je onaj Putin izašao pred nju sa sve onim dobermanima (ili su možda bile doge?)?! Ma ’ladno se videlo na tv-u, crnkinji uopšte nije bilo svejedno! Frka, a? Kakvo poniženje za Amerikance. Ruski lav se najzad probudio, ne ferma nikog (sic!).

Ja naravno oćutao kao i uvek, ali u sebi mi nekako došlo žao. Ma postadoh čak i malo melanholičan: čoveče, pa zar nema ničeg zanimljivijeg u vašem životu od Putinovih kučića?! Zar nema neka knjiga koju čitaš, serija, film o kome bi se raspravljao, neki novi bend koji si provalio, zar nema nekih ljubavnih, makar i neuspelih priča, tračeva o bivšim drugarima?! Zar sopstveni život ne možeš da organizuješ oko nekih sasvim svakodnevnih stvari nego ti treba fucking Putin i njegova pseta, sa sve blaziranom Kondolizom? Zar ti je sopstveni život toliko dosadan i bezveze da neprekidno moraš da pričaš o nekim velikim, “istorijskim” temama i smaraš ljude oko sebe?

I stvarno mi bilo žao-ta štreberska isključenost, neuklopljenost, večita društvena neprilagođenost: ostali smo tamo gde smo i bili, večito školsko dvorište-drugi ljudi mažnjavaju ženske oko tebe, idu u neke cool provode, drugi ljudi su uvek pozvani na odeljenske žurke, drugi ljudi znaju sve i svi znaju njih, a ti si taj večiti marginalac koji, sa još dva drugara, klipana ko što si i ti, kući, ili na klupi ispred zgrade, subotom uveče sedi, cirkate pivo i pokušavate da date makar bilo kakav smisao svojoj beznačajnoj i tužnoj, tako bolno tužnoj egzistenciji. Na toj klupi, uz to dvolitarsko pivo iz plastične ambalaže, vas trojica povezani ste nerskidivim zavetom i ciljem: stvoriti svet u kom si glavni “baja”, u kome više nisi ta samoj sebi mučna margina, svet u kome možda nisi najlepši (dovoljno si realan da znaš da to nikad nećeš biti), al’ bogme jesi najpametniji! Jebote, promenićeš svet jednog dana, videće svi oni džiberi iz školskog dvorišta, oni ionako nemaju pojma ni o čemu! Uostalom, ovo društvo ništa ne valja, zato ga i mrzim! [ta će nam cool provodi, žensko društvo, mi ni ne želimo da budemo “u centru”, sviđa nam se na ovoj našoj margini, na klupi, uz jeftino pivo. Znate zašto? Zato što smo jedini koji su “provalili” stvar. Život je najzad dobio smisao!

Tako je teško, tako užasno teško biti geek!

I sedim ja tako, slušam i mislim: pazi, ovi srspki nacionalisti su jedna patetična zajednica geek-ova. To je tako očigledno. Srpski nacionalizam se tu zaista lako može objasniti: nacionalizam jeste ništa drugo do posledica hroničnog nedostaka seksa. I šta je uzrok onog ludila pre neki dan pred američkom ambasadom? Kosovo? Ma nemojte me zajebavati: fašisti su otkačili zbog hronične nejebice. Očigledno.

I tako dođem do svoje glavne teze o Srbiji: Srbija je jedno, na žalost, večito školsko dvorište!

Čuo sam na novoj špici Peščanika Milutina Petrovića koji komentariše premijera nam: jebem ti zemlju, kaže on, gde ti je Koštunica diktator! I stvarno: Sloba je bio onaj školski džiber, mangup (Englezi bi rekli “jerk”), uvek u centru pažnje, koji maltretira sve redom, po pravilu grmalj kome ništa ne možeš, koji beži sa časova i neprekidno pravi probleme. Kad si klinac, obično ti mažnjava užinu, kad si malo veći gađa te loptom na časovima fizičkog, a kad dođeš do pred kraj školovanja najzad bivaš potpuno poražen činjenicom da je pokupio najbolju žensku iz škole. E, Koštunjavi vam je upravo suprotno od toga-naš premijer vam je klasični geek, s tom razlikom u odnosu na njegove sledbenike, što je ovaj postao uspešan i nekim čudom se našao “u centru pažnje”. Em prosečno ružnjikav, em neduhovit, al’ brate neprekidno lupeta i pravi probleme! To vam je onaj lik kada npr. imate pismeni iz informatike, recimo, koji niko nije spremio i kad svi naprave opšti konsenzus da se kolektivno beži sa časa, al’ on neće. Ma nema šanse! Možeš da dubiš na glavi, nek propadne celo odeljenje. Neće. I na kraju svi najebu zbog njega! Jebote, tako bi ste svi opalili dva šamara tom večitom star-malom! E, to vam je Srbija dvehiljadesome: otišli su mangupi, ali su zato došli geek-ovi.

E, a sad malo mi!

nikola dedić

Napomena:

Ovaj blog je pisan u pauzi čitanja saveta čuvenog Davida DeAngela (svim fašistima toplo preporučujem-znam da nije mnogo, al’ za početak možda provale neku korisnu foru: http://www.doubleyourdating.com/), pauzi između dve epizode fenomenalne, ali fenomenalne serije Freaks and Geeks, i posle odgledanog filma 40 Years Old Virgin (Steve Carell je stvarno super).

Preporučujem i gledanje sledećeg snimka: http://uk.youtube.com/watch?v=HWmk2PbG0jo [to bi rekao jedan moj prijatelj: poslednja rečenica para vredi! Ali stvarno!

Slika preuzeta sa bloga: http://blog.b92.net/text/1134/I%20Vu%C4%8Di%C4%87%20sit%20i%20Struja%20na%20galeriji%21/